Srbija se suošava sa mogućnošću gubitka do 1,5 milijardi evra finansijskih sredstava EU dok Evropska komisija razmatra da ih ukine zbog demokratskog nazadovanja i bliskih veza zemlje sa Rusijom, piše danas briselski portal Politiko (Politico).
Politiko dodaje da Srbija nije članica EU ali pošto je počela pregovore o pridruživanju 2014. godine, ima prava na sredstva i grantove da joj pomogne u sprovođenju pravnih reformi.
Portal ukazuje da bi odluka o suspendovanju isplata dalje iskomplikovala proces proširenja sa zemljama kao što su Ukrajina i Crna Gora koje jure da se pridruže dok uticajne zemlje kao što je Francuska pozivaju na obazrivost.
„Sve više smo zabrinuti oko toga šta se dešava u Srbiji. Od zakona koji podrivaju nezavisnost susdstva do suzbijanja demonstranata i ponovljenog mešanja u nezavisne medije, rekla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos za Politiko.
Ona je dodala da Evropska komisija i dalje procenjuje da li zemlja ispunjava uslove za „isplate na osnovu finansijskih instrumenata EU“.
Poslednjih nedelja unutar EK ima inicijativa da se uskrati taj novac, rekla su za Politiko četiri zvaničnika EU koji rade sa zemljama u procesu proširenja a kojima nije navedeno ime da bi mogli da govore otvoreno.
EU je javno kritikovala pravne reforme koje je progurao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija vlada je suočena s rasprostranjenim protestima, piše Politiko.
Portal navodi reči Danijela Apostolovića, ambasadora Srbije za EU i glavnog pregovarača sa blokom da je uveren da se neće stići do tačke suspenzije finansiranja, i da Srbija ne odustaje od nastojanja da postane punopravni član EU. Apostolović je naglaso da Beograd ostaje angažovan za intezivne razgovore sa Komisijom.
Kada je usvojen paket zakona o restrukturiranju sudova i promeni toga kako se imenuju sudije i tužioci Kos je upozorila da to predstavlja „ozbiljno nazadovanje“, podseća Politiko.
Navodi i da Venecijanska komisija, pravno savetodavno telo Saveta Evrope treba da donese stručno mišljenje o kontroverznim izmenama zakona u Srbiji krajem ovog meseca.
To mišljene bi moglo da bude podsticaj za Evropsku komisiju da zamrzne finansiranje za Sribju, rekla su dva EU zvaničnika za Politiko, a Kos je rekla da će tražiti da Srbija uskladi svoje pravne zakone sa preproukama Venecijanske komisije.
Politko prenosi i navod Apostolovića da je Beograd jasno rekao da će slediti preporuke Venecijanske komisije čim one stigle.
EU daje najviše finansijske pomoći Beogradu, navodi Politiko i ukazuje da je EU izdvojila za Srbiju više od 586 miliona evra u nepovratnim grantovima od 2021-2024. godine a da je izdvojila dodatnih 1,5 milijardi evra koji zavise od reformi.
Prema podacima Vlade Srbije, zemlja je dobila više od 70 milijardi evra sredstava i investicija od EU od 2000. godine, prenosi Politiko dodajući da Srbija dugo hoda po žici u odnosima sa EU, održavajući bliže veze sa Moskvom u isto vreme dok dobija novac iz Brisela.
Strpljenje EU sa Beogradom se istanjilo poslednjih meseci sa kritičkim izveštajem o procesu proširenja zemlje u novembru u kome se upozoarava na nazadovanje i anti -EU narative na „najvišem nivou“ srpske politike, piše portal.
Tenzije su se dodatno rasplamsale u decembru kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izostao sa samita EU-Zapadni Balkan, navodi Politiko. Portal dodaje da se Vučić, koji je održavao bliske veze sa Moskvom tokom celog rata sa Ukrajinom, žalio zbog sporog tempa pregovora za članstvo u EU.
Politiko podseća i da je Vučić u zajedničkom članku sa albanskim premijerom (Edijem Ramom) u februaru rekao da bi više voleo da sledi bliskije ekonomske veze sa EU kao što je pridruživanje jedinstvenom tržištu i slobodnoj zoni putovanja nego puno političko članstvo, a Kos je odbacila takve predloge uz argument da bi značajne reforme i dalje morale da se sprovedu da bi se to ostvarilo.
Portal dodaje da je prošlog meseca Srbija dobila kritike zbog izveštaja o nasilju i neregularnostima tokom lokalnih izbora zajedno sa upadom policije na uinverzitet tokom kojih su se stotine studenata sukobili sa policijom.
Zvaničnik EU rekao je da su se ti nedavni događaji kao i nastavak saradnje Srbije sa Moskvom pokazali kao prekretnica za odnose Brisela sa Beogradom i podstakli zaoštravanje stava EU zvaničnika.
„Kao zemlja kandidat mi takođe očekujemo da Srbija bude uz nas oko spoljne politike i da se bliskije uskladi sa našim stavovima“, rekla je Kos za Politiko bez eksplicitno pominjanja Rusije.
