Predsednik SAD Donald Tramp nije imun na građanske tužbe da je masu svojih pristalica podstrekavao da napadnu Kapitol 6. januara 2021. godine, presudio je američki federalni sudija Amit Mehta.
Odluka je doneta po jednom od poslednjih nerešenih pravnih slučajeva proisteklih iz nereda u kojima je pobunjena masa upala u zgradu američkog Kongresa. Bilo je i mrtvih.
Procenjujući Trampove izjave na skupu „Zaustavimo krađu“ na Elipsu kod Bele kuće, neposredno pre no što je rulja opkolila Kapitol, Mehta je utvrdio da su njegove reči „plauzibilno“ bile podstrekavajuće – i da one, kao takve, nisu zaštićene Prvim amandmanom Ustava SAD koji se bavi slobodom govora.
Republikanski predsednik – kojem se prvi mandat završio 20. januara 2021. godine nakon što je odbio da prizna izborni poraz od demokrate Džozefa Bajdena – nije zaštićen od odgovornosti za dobar deo svog ponašanja 6. januara, uključujući mnoge objave koje je postavio na društvenim mrežama tog dana, napisao je sudija.
Mehta je ocenio da Tramp ne može biti odgovoran za zvanične akte koje je predsednik poduzeo tog dana, što uključuje njegovo obraćanje u Rouz Gardenu za vreme nemira na Kapitoku i njegovu komunikaciju sa zvaničnicima tadašnjeg Ministarstva pravde.
„Predsednik Tramp nije pokazao da se njegov govor (na Elipsu) razložno može shvatiti kao nešto što spada unutar perimetra njegovih predsedničkih dužnosti. Sadržina govora na Elipsu potvrđuje da ona nije pokrivena imunitetom (predsednika) za zvanične akte“, napisao je Mehta.
Odluka ovog sudije nije prva kojim je utvrđeno da Tramp može biti odgovoran za nasilje u nemirima na Kapitolu, a neće biti ni poslednja – jer je gotovo sigurno da će se Tramp žaliti.
Međutim, presuda postavlja pozornicu za građansku parnicu u istoj sudnici u kojoj se Trampu sudilo za krivična dela u vezi sa njegovim ponašanjem 6. januara. Njegov drugi predsednički mandat, nakon izbora iz 2024. godine, doveo je do obustave krivičnog postupka.
Mehta je u svojoj odluci iz februara 2022. odbio da odbaci tužbe protiv Trampa, pa je i tada utvrdio da Tramp ne može da se poziva na predsednički imunitet i da se njegove reči „plauzibilno“ mogu smatrati podstrekavanjem, koje nije zaštićeno pravom na slobodu govora iz Prvog amandmana Ustava SAD.
Tužbu su podneli kongresmeni iz Demokratske partije, kao i policajci koji su 6. januara obezbeđivali Kapitol.
Apelacioni sud je podržao Mehtinu odluku iz 2022. i ona se ponovo našla kod njega, s tim što je Mehta napisao da današnja odluka potpada pod „rigoroznije“ pravne standarde s obzirom na fazu u kojoj se postupak nalazi.
Taj sudija, kojeg je na funkciju nominovao predsednik SAD Barak Obama, rekao je i da njegova najnovija odluka „nije završno oglašavanje u vezi sa imunitetom u pogledu bilo kog specifičnog akta“.
„Predsednik Tramp je slobodan da se u odbrani pred sudom opet poziva na svoj imunitet za akte koje je zvanično preduzeo. Ali teret (dokazivanja) ostaje na njemu, i biće podvrgnut višim standardima dokazivanja“, napisao je Mehta.
Sporni govor Tramp je završio rečima: „Ima da se borimo. Ima opako da se borimo, a ako se ne budete borili opako, više nećete imati zemlju“. Trampovi advokati tvrde da njegovo ponašanje potpada pod predsednički imunitet, dok tužilačka strana smatra da on nije dokazao da je u potpunosti nastupao u kapacitetu predsednika, a ne kao privatno lice koje želi da bude izabrano na funkciju.
Tramp je na izborima izgubio, ali je tvrdio da je pokraden. To nikada nije dokazao na sudu.
Prvog dana svog drugog mandata pomilovao je 1.500 učesnika nereda, ili im je smanjio kazne. Više od 100 policajaca povređeno je dok je branilo Kapitol od besne mase Trampovih pristalica.
Pravni tim tužilaca ocenio je da je najnovija presuda Mehte „monumentalna pobeda za vladavinu prava, potvrđujući da niko, pa ni predsednik SAD, nije iznad zakona“.
