Sugestija Marka Rutea da bi se evropski saveznici na kraju mogli „okupiti“ i odgovoriti na poziv američkog predsednika da rasporede pomorske snage u Ormuskom moreuzu razljutila je zvaničnike u nekoliko evropskih prestonica, produbljujući tenzije unutar NATO oko toga dokle ići u prilagođavanju njegovoj najvećoj članici, rekli su Fajnenšel tajmsu diplomate iz NATO.
„To nas stavlja u zaista nezgodan i neprijatan položaj. Želimo da pokažemo spremnost, ali je takođe tačno da nismo u poziciji da se na bilo koji način uključimo [u sukob]“, rekao je jedan evropski diplomata.
„Nelagoda u mnogim evropskim prestonicama zbog sukoba, koji je izazvao haos širom Bliskog istoka i doveo do naglog rasta cena nafte i gasa, oštro je u suprotnosti sa izjavama Marka Rutea, koji rutinski nastoji da udovolji Trampu, kako bi zadržao SAD angažovanim u vojnom savezu.
„On to radi kako bi ceo svet bio bezbedan“, rekao je Rute u nedelju o odluci predsednika SAD da bombarduje Iran. „Sasvim je logično da evropske zemlje uzmu nekoliko nedelja da se usaglase“, dodao je, povodom zahteva američkog lidera da se saveznici iz NATO pridruže armadi koja bi pratila brodove kroz Ormuski moreuz, koji je Iran blokirao.
Tramp je kritikovao saveznike iz NATO jer nisu odmah odgovorili na njegov poziv, nazivajući ih „kukavicama“ i upozoravajući da je NATO, bez SAD, „tigar od papira“, piše FT i dodaje da od povratka na funkciju prošle godine, američki predsednik redovno testira transatlantsko jedinstvo po pitanjima kao što su trgovina i izdvajanja za odbranu, kao i pretnjama invazijom na Grenland.
Zemlje EU, od kojih su sve osim tri ujedno i članice NATO, prošle nedelje su zajednički odbile Trampov poziv u vezi sa Ormuskin moreuzom. „Ovo nije naš rat“, rekla je šefica diplomatije EU Kaja Kalas, što su ponovili i ministri iz Nemačke, Italije i Španije.
Trojica evropskih diplomata iz država članica NATO izjavili su da su zabrinuti zbog razmimoilaženja između izjava Mark Rutea i većine evropskih prestonica. Iako ne vide razlog da direktno kritikuju Trampa, takođe se ne slažu s podržavanjem njegove odluke da krene u rat, rekli su.
„Ovaj rat je, štaviše… politički katastrofalna greška za one koji su u njega uključeni“, izjavio je u utorak nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer. „I to je ono što me najviše frustrira: rat koji se zaista mogao izbeći, nepotreban rat“, dodao je.
Načelnik Generalštaba Francuske Fabjen Mandon rekao je u utorak da SAD „postaju sve nepredvidljivije i da se čak ni ne trude da obaveste kada odluče da pokrenu vojne operacije“.
„To utiče na našu bezbednost. To utiče na naše interese“, dodao je Mandon.
FT prenosi i izjavu jednog zvaničnika NATO da Alijansa „nije uključena u rat u Iranu, ali pažljivo prati situaciju kako bi zaštitila saveznike“. „Generalni sekretar je u stalnom kontaktu s liderima saveznika širom alijanse“, dodao je taj izvor.
Neke evropske prestonice, predvođene Parizom, signalizirale su spremnost da se eventualno uključe u pomorske patrole u moreuzu nakon završetka rata, kako bi zaštitile oko petine ukupnih globalnih isporuka nafte i gasa koje moraju prolaziti kroz ključni plovni put koji povezuje Zaliv s međunarodnim tržištima.
Istovremeno, neki evropski zvaničnici su privatno doveli u pitanje ocenu „sukob nije naš rat“, s obzirom na ogroman uticaj koji ima na cene nafte i gasa, čime se povećavaju troškovi za domaćinstva i kompanije širom Evrope.
„Posledice su naše, dakle i sukob je naš“, rekao je jedan zvaničnik, dodajući da su brojne prestonice u kontaktu sa zemljama Bliskog istoka pogođenim ratom kako bi se pronašlo diplomatsko rešenje.
Tenzije oko toga kako se nositi sa sukobom i Trampovim stavom poklpaju se s odlaskom američkog državnog sekretara Marka Rubija u Francusku, u petak na razgovore sa kolegama iz G7 „o zajedničkim bezbednosnim zabrinutostima i mogućnostima za saradnju“, saopštio je Stejt department.
