Predsednik Parlamenta Irana Mohamad Bager Galibaf koji je odbacio tvrdnje o direktnim pregovorima sa SAD, spada među najuticajnije političare u Iranu i ima bliske veze s Korpusom čuvara Islamske revolucije (Revolucionarnom gardom), piše danas Dojče vele (DW).
Ta RTV dodaje da se njegovo ime povezuje i s korupcijom i gušenjem protesta, kao i da će se tek videti da li će možda preuzeti neku još važniju političku ulogu.
Američki predsednik Donald Tramp je u ponedeljak izjavio da se razgovara sIranom i da ima nade za sporazum o okončanju rata.
Međutim, po informacijama američkog portala Aksios, Egipat, Pakistan i Turska su u nedelju posredovali između SAD i Irana, i pokušali da za ponedeljak dogovore telefonski razgovor s predsednikom iranskog parlamenta Galibafom i njegovim timom.
Vlast u Teheranu je negirala da je bilo razgovora.
Galibaf kaže da su to „lažne vesti“ koje imaju za cilj manipulaciju finansijskim i naftnim tržištima, kao i da Tramp kupi vreme.
Po pisanju Volstrit džornala, u petak će hiljade pripadnika američke Mornaričke pešadije – „marinaca“ biti poslate na Bliski istok da bi obezbedile prolaz brodova kroz Ormuski moreuz.
Mohamad Bager Galibaf (64), bivši je pilot, ali i komandant Revolucionarne garde. Doktorirao je na političkoj geografiji – u disertaciji se bavio odnosom prostora, moći, države i bezbednosne politike.
Kao mlad vojnik, Galibaf je učestvovao u Iransko-iračkom ratu od 1980. do 1988. i izgradio karijeru u Revolucionarnoj gardi. Nakon rata postao je šef građevinskog štabaKatam al-Anbija.
Štab koji je trebalo da izgradi zemlju pod kontrolom Revolucionarne garde, do danas je njen ekonomski ogranak. Pod njegovim okriljem su stotine podružnica i podizvođača.
Godine 1997. imenovan je Galibafa za komandanta vazduhoplovnih snaga Revolucionarne garde. Zajedno s drugim komandantima imao je odlučujuću ulogu tokom studentskih protesta 1999. Tada je s Kasemom Sulejmanijem potpisao pismo upozorenja tadašnjem predsedniku Mohamadu Hatamiju da „više ne toleriše proteste“.
Galibaf je kasnije u intervjuima izjavio da je i sam tukao demonstrante pendrekom dok je motociklom prolazio ulicama. Godinu dana kasnije postao je šef policije Irana.
Galibaf je imao velike političke ambicije i čak tri puta se kandidovao za predsednika Irana. Godine 2005. izgubio je od Mahmuda Ahmadinedžada koji je do tada bio gradonačelnik Teherana. Galibaf je potom sam preuzeo upravljanje glavnim gradom kao gradonačelnik od 2005. do 2017.
Godine 2013. ponovo se kandidovao za predsednika Irana i izgubio od Hasana Rohanija, dok je 2017. povukao kandidaturu da bi podržao drugog konzervativnog kandidata.
Tokom njegovog mandata u Teheranu, po tvrdnjama iranskih novinara, mnoge državne nekretnine prodavane su ispod tržišne cene, delimično i do 50 odsto ispod stvarne vrednosti. Među kupcima su navodno bili i državni zvaničnici, kao i Galibafovi rođaci, piše DW.
Takođe se tvrdi da je Galibaf prebacivao značajne sume novca iz gradske kase u fondaciju svoje supruge koja navodno pomaže samohranim majkama i ženama koje su glavne hraniteljke svojih porodica. Međutim, način rada te fondacije nije transparentan.
Optužbe za korupciju protiv Galibafa nikada nisu u potpunosti razjašnjene zbog njegove bliske veze s ajatolahom Hamneijem. Novinari koji su o tome izveštavali osuđivani su na zatvorske kazne.
Poslednjih godina i događaji iz porodičnog okruženja Galibafa izazvali su medijsku pažnju.
Galibaf se smatra političarem s velikim uticajem unutar Revolucionarne garde.
To što, za razliku od drugih visokih funkcionera Irana, do sada nije ubijen u američkim i izraelskim napadima, u Iranu ostavlja prostor za spekulacije, piše DW i dodaje da će se tek videti da li će Mohamad Bager Galibaf zaista preuzeti neku još važniju političku ulogu.
