Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko je danas rekao da veruje da će Gasprom uskoro završiti razgovor s partnerima o prodaji ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, te da će „NIS imajući taj temelj i stabilnost da se i dalje razvija na najbolji način“.
Bocan-Harčenko je za beogradsku TV UNA kazao da je upoznat s tokom pregovora o prodaji ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ali da nije direktan učesnik, zbog čega detalje mogu da iznesu samo kompanije koje u njima učestvuju, pre svega ruski Gasprom, sadašnji većinski vlasnik.
Kazao je da je odluka o prodaji NIS bila teška za rusku stranu „pre svega iz moralnih razloga“ i da joj je „bilo važno da onaj ko kupi NIS nastavi da ga razvija kao što je bilo isplanirano od strane Gasprom njefta“.
Komentarišući gasni aranžman Srbije i Rusije koji ističe 31. marta, Bocan-Harčenko je rekao da očekuje da će uskoro biti postignut novi sporazum.
„Predsednik Vučić je sve rekao, pratim dugo šta predsednik Vučić priča često i suštinski o našim odnosima. On se uvek oslanja na pouzdanu realnost. Nije stvar moje malenkosti da dajem komentare na ono što predsednik govori, ali naravno on je rekao ono što postoji realno – sada očekujem novi ugovor“, reko je on.
U vezi s gasom je rekao da „ima stvari za koje srpska strana ima razumevanje, odnosno da je Gasprom u teškoj situaciji“.
„Najvažnije je da imamo principijelan sporazum i dugoročnu saradnju u oblasti gasa, dok će detalje, uključujući cenu i trajanje ugovora, definisati kompanije u pregovorima“, rekao je Bocan-Harčenko.
„Pre svega zadatak Gasproma je da se obezbedi energetska stabilnost otadžbine“, rekao je Bocan-Harčenko i dodao da je Rusija energetski stabilna.
Bocan-Harčenko je ocenio da se Srbija „relativno uspešno“ prilagođava promenama na energetskom tržištu sveta zbog rata na Bliskom istoku i dodao da je, uz „mere koje preduzimaju predsednik Srbije i Vlada… energetsko tržište u Srbiji stabilno i nema povećanja cena.., a tu je i doprinos saradnje sa Rusijom i doprinos Rusije u smislu dugogodišnjih aktivnosti u razvoju Naftne industrije Srbije“.
Govoreći o ekonomskoj saradnji Srbije i Rusije, Bocan-Harčenko je rekao da trenutno nema novih pregovora, već da se radi na preciziranju „ranije dogovorenih strateških pravaca saradnje“.
U vezi s planom razvoja Srbije do 2030. godine koji je predstavio Vučić, rekao je da je „Rusija tu da pruži pomoć, spremni smo da okrenemo našu saradnju još više prema saradnji sa Srbijom, imamo obostrani interes i što se tiče suštine cene biće rešena na najbolji način“.
Na pitanje da li postoje „šumovi“ u odnosima Srbije i Rusije, rekao je da ih u političkoj saradnji nema i nije ih bilo ni ranije.
„Bilo je nekih pitanja koja traže dodatnu raspravu, recimo pitanje pojavljivanja oružja srpske proizvodnje u rukama ukrajinskih oružanih snaga. Bilo je odmah razgovora i brzo smo došli do razumevanja i dolazimo do toga da se sve poštuje“, kazao je ambasador za TV UNU.
Bocan-Harčenko je govorio i o svojim sećanjima na napad NATO-a 1999. na Saveznu Republiku Jugoslaviju i kazao da je ona „srušila međunarodno pravo – na Bliskom istoku vidimo posledice“.
Istakao je da je zahvaljujući naporima Ruske Federacije koja je stalna članica Saveta bezbednosti (SB) UN, kao i Kine i još nekoliko država, Kosovo i dalje deo agende Saveta bezbednosti i dodao da Rusija traži i da će tražiti „rasplet i rešenje na osnovu SB“.
„Mislimo da je neophodno da se SB što više bavi situacijom oko Kosova i položajem Srba sa KiM, pravima, bezbednošću, očuvanjem institucija koje se bave zdravstvom, obrazovanjem i očuvanjem kulture“, rekao je ruski ambasador za TV UNU.
Izneo je i stavove vlasti Rusije o ratu u Ukrajini – da su ruske akcije u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i da su povezane s pravom naroda na samoopredeljenje i kao primer naveo to što je ukrajinski Donbas proglasio nezavisnost zbog kršenja prava Rusa koji tamo žive i drugih problema, te su „tražili pomoć Ruske Federacije“.
Govorio je i o sadašnjem ratu na Bliskom istoku, koji, kako je rekao, „izaziva zabrinutost, žaljenje naročito što se tiče Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije, Katara, Iraka.
Bocan Harčenko je rekao da je to „žestok rat i teško da se sada nazire neki rasplet ili neki kraj“, a pokazalo toga je se da se pokazalo da „Iran ima mnogo čvršću i stabilniju državnu strukturu nego što su neki očekivali“.
Ambasador je ocenio da rat na Bliskom istoku „otvara i pitanje jedinstva NATO-a“ i stvara teške ekonomske posledice, posebno na energetskom tržištu, te tako „svet ulazi u novu energetsku realnost“ i dodao da „ne bi rekao da EU zna i ima mogućnost da se tome prilagodi“.
Na pitanje o tome da li je u toku „nova podela sveta“, Bocan-Harčenko je rekao da je „ovo teška faza formiranja multipolarnog sveta sa više centara moći političke, ekonomske, svih vrsta uticaja, koja se sada ubrzava“.
„Zapad, pre svega SAD, ne želi da izgubi ulogu globalnog hegemona. Isto važi i za Evropsku uniju, iako se mnoge evropske ekonomije suočavaju sa ozbiljnim izazovima i približavaju recesiji“, rekao je on.
„Zbog toga imamo puno regionalnih i širih sukoba i imamo rizik širenja i jačanja sukoba, ali hajde da verujemo da neće doći do Trećeg svetskog rata i da će dobra volja pobediti“, zaključio je ruski ambasador za TV UNU.
