Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da SAD razgovaraju s jednim „uvaženim iranskim liderom“, tvrdeći da Teheran želi sporazum o okončanju rata.
Tramp je za pet dana produžio rok Iranu da ponovo otvori ključni Ormuski moreuz, upozorivši da će SAD u suprotnom gađati iranske elektrane.
Trampov zaokret, koji je otvorio mogućnost okončanja rata, koji je sada u četvrtoj nedelji, doprineo je padu cena nafte i uzdrmao akcije kompanija. Ponudio je predah pošto su SAD i Iran razmenili pretnje tokom vikenda sa potencijalno katastrofalnim posledicama po civile širom Bliskog istoka.
Tramp je novinarima rekao da Iran „želi da postigne sporazum“, tvrdeći da su američki izaslanik Stiv Vitkof i zet predsednika SAD Džared Kušner razgovarali sa iranskim liderom u nedelju. Tramp nije rekao ko predstavlja Iran, ali je kazao da SAD nisu razgovarale sa novim vrhovnim vođom, ajatolahom Modžtabom Hamneijem.
Tramp je rekao da će SAD, ako dogovor bude postignut, preduzeti korake da preuzmu iranski obogaćeni uranijum, koji je ključan za sporni nuklearni program Teherana. Iran je do sada odlučno odbijao takve zahteve, insistirajući da ima pravo da obogaćuje uranijum u mirnodopske svrhe.
Turska i Egipat su saopštili da su razgovarali sa zaraćenim stranama, što je prvi znak koordinisanog posredovanja regionalnih teškaša.
Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf negirao je da je bilo pregovora sa SAD. On je napisao na Iksu da „nisu vođeni pregovori sa SAD“ i da se „lažne vesti koriste za manipulaciju finansijskim i naftnim tržištima i za bekstvo iz močvare u kojoj su zarobljeni SAD i Izrael“.
Rat je već imao nekoliko dramatičnih prekretnica: ubistvo iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija, bombardovanje ključnog iranskog gasnog polja i napade usmerene na naftna i gasna postrojenja i drugu civilnu infrastrukturu u zemljama Persijskog zaliva. Od početka rata 28. februara poginulo je više od 2.000 ljudi, rat je potresao svetsku privredu, doveo do skoka cena nafte i ugrozio neke od najprometnijih vazdušnih koridora na svetu.
Najnovije pretnje napadima mogle su da prekinu snabdevanje strujom milionima ljudi u Iranu i oko Persijskog zaliva i da onesposobe postrojenja za desalinizaciju morske vode koja pijaćom vodom snabdevaju mnoge pustinjske zemlje. Raste i zabrinutost zbog posledica eventualnih napada na nuklearna postrojenja.
Tramp je tokom vikenda rekao da će SAD uništiti iranske elektrane ako Teheran u roku od 48 sati ne odustane od blokade Ormuskog moreuza, kroz koji se transportuje petina svetske nafte. Da danas nije produžen, rok bi istekao kasno večeras po vašingtonskom vremenu.
Produžavajući rok za pet dana, Tramp je rekao da je suspenzija napada „zavisna od uspeha sastanaka i diskusija koji su u toku“.
U Teheranu su državni mediji objavili da je Ministarstvo spoljnih poslova Irana negiralo da je bilo razgovora, navodeći da su Trampove izjave „deo napora da se smanje cene energije i da se kupi vreme za sprovođenje njegovih vojnih planova“.
Ranije je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao da je telefonom razgovarao sa šefom turske diplomatije Hakanom Fidanom. Turska je bila posrednik u prošlim razgovorima Teherana i Vašingtona.
Ministarstvo spoljnih poslova Turske je danas odbilo da komentariše da li je prenosilo poruke između Irana i SAD. Međutim, u nedelju je turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan obavio telefonske razgovore sa Aragčijem, kao i sa kolegama iz Katara, Saudijske Arabije, Pakistana, Egipta i Evropske unije. Turski zvaničnici su takođe rekli da je razgovarao sa američkim zvaničnicima u okviru napora za okončanje rata.
Egipatski predsednik Abdel-Fatah el-Sisi rekao je da je Kairo poslao „jasne poruke“ Iranu za deeskalaciju sukoba, preneo je njegov kabinet. Egipat kaže da je intenzivirao napore za smirivanje rata na Bliskom istoku. Egipatsko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da poslednjih dana „ulaže stalne napore i održava komunikaciju“ sa svim stranama.
Iranska elitna jedinica Čuvari islamske revolucije obećala je odmazdu ako Tramp ispuni pretnju, rekavši da će Iran pogoditi elektrane u svim oblastima koje snabdevaju američke baze električnom energijom, „kao i ekonomsku, industrijsku i energetsku infrastrukturu u kojoj Amerikanci imaju udeo“.
Kalibaf, predsednik iranskog parlamenta, ranije je rekao da će Iran smatrati vitalnu infrastrukturu širom regiona legitimnim metama, uključujući postrojenja za desalinizaciju morske vode koja su ključna za zemlje Persijskog zaliva.
Iranska novinska agencija Fars, bliska Čuvarima islamske revolucije, objavila je spisak takvih postrojenja, uključujući nuklearnu elektranu Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Iran je tokom vikenda lansirao rakete na izraelski grad Dimona, blizu objekta ključnog za njegov navodni program atomskog oružja. Izraelski objekat nije oštećen.
Posle Trampovog zaokreta, novinske agencije Fars i Tasnim su predstavile američkog predsednika kao nekoga ko se povlači.
„Od početka rata, neki posrednici su slali poruke Teheranu, ali je jasan odgovor Irana bio da će nastaviti da se brani dok se ne postigne potreban nivo odvraćanja. Sa ovom vrstom psihološkog ratovanja, ni Ormuski moreuz se neće vratiti u stanje pred rat, niti će se mir vratiti na energetska tržišta“, piše u izveštaju Tasnima.
Sa raspoređivanjem više amfibijskih vojnih brodova i dodatnih marinaca na Bliskom istoku, Iranski savet za odbranu je upozorio da se ne preduzima kopneni napad, saopštivši da bi to „dovelo do miniranja svih pristupnih puteva“.
Tramp je rekao da nema planove da šalje kopnene snage u Iran, ali nije isključio takvu mogućnost. Izrael je nagovestio da bi njegove kopnene snage mogle da učestvuju u ratu.
Iranski kontrolni stisak nad Ormuskim moreuzom izazvao je haos na energetskim tržištima i podigao cene hrane i druge robe daleko van Bliskog istoka.
„Nijedna zemlja neće biti imuna na posledice ove krize ako nastavi da ide u ovom pravcu“, rekao je Fatih Birol, direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) sa sedištem u Parizu.
Cene nafte su danas bile najpre visoke, ali su pale posle Trampove objave.
Horhe Moreira da Silva, visoki zvaničnik Ujedinjenih nacija, rekao je da je svet već video efekte, uključujući „eksponencijalna povećanja cena nafte, goriva i gasa“ koja imaju dalekosežan uticaj na milione, prvenstveno u azijskim i afričkim zemljama u razvoju.
„Ne postoji vojno rešenje“, rekao je on.
Izrael je danas pokrenuo nove napade na glavni grad Irana, rekavši da je „počeo široki talas udara“ na infrastrukturne ciljeve u Teheranu. Eksplozije su se čule na više lokacija, ali nije jasno šta je pogođeno.
Ujedinjeni Arapski Emirati su saopštili da danas pokušavaju da presretnu novu iransku vatru.
Izrael se takođe bori protiv Hezbolaha, naoružane libanske grupe povezane sa Iranom, koja je ispalila stotine raketa na Izrael.
Poslednjih dana, Izrael je pogodio mnoge stambene zgrade u Bejrutu i bombardovao mostove preko reke Litani na jugu Libana.
Libanski predsednik Žozef Aun nazvao je gađanje mostova „uvodom u kopnenu invaziju“, dok je Egipat osudio napade kao „kolektivno kažnjavanje“ civila za dela Hezbolaha.
Mirovne snage UN na jugu Libana (UNIFIL) saopštile su danas da je zgrada u njihovom sedištu u priobalnom gradu Nakura pogođena projektilom. Misija veruje da je projektil ispalio „nedržavni akter“, što je očigledna referenca na Hezbolah.
Borbi Hezbolaha i izraelskih snaga bilo je na više tačaka duž granice. U saopštenju UNIFIL navodi da su „tokom proteklih 48 sati, mirovne snage zabeležile intenzivnu pucnjavu i eksplozije“ u oblasti grada Nakura i da su „meci, fragmenti i šrapneli pogodili zgrade i otvorene prostore unutar sedišta“ misije.
Vlasti kažu da je u izraelskim napadima u Libanu poginulo više od 1.000 ljudi, a da je raseljeno više od milion.
Broj žrtava u Iranu premašio je 1.500, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Irana. U Izraelu je u iranskim napadima poginulo 15 ljudi. Najmanje 13 pripadnika američke vojske je poginulo, kao i više od deset civila na okupiranoj Zapadnoj obali i u arapskim državama Persijskog zaliva.
