Američka novinska agencija AP piše da se danas na tesnim parlamentarnim izborima u Sloveniji vladajući liberali suočavaju sa desničarskim populistima što bi moglo ukazati kuda ide Evropa.
„Iako je Slovenija mala balkanska zemlja, izbori bi se mogli posmatrati kao još jedan znak porasta neliberalnih tendencija u Evropi“, napisala je u analizi Helen Levi, istraživačica u Fondaciji Robert Šuman.
U glasanju koje će odlučiti da li će „ta mala zemlja Evropske unije ostati na svom liberalnom kursu ili će se okrenuti ka desnici“, piše AP.
Glasanje se svodi na dva glavna igrača: Pokret za slobodu premijera Roberta Goloba i desničarsku Slovenačku demokratsku stranku (SDS) koju predvodi trostruki premijer Janez Janša, političar populističkog stila i poštovalac američkog predsednika Donalda Trampa.
Ko pobedi, imaće širi odjek u bloku EU od 27 članica, smatra AP i objašnjava da je Golobova vlada bila snažan liberalni glas u EU, dok bi pobeda Janše — takođe bliskog saveznika nacionalističkog mađarskog premijera Viktora Orbana — ojačala rastuće populističke grupe u EU.
Slovenački sociolog Samo Uhan rekao je za Asošijejted pres da se „najveće razlike između vlade i opozicije ogledaju u njihovom razumevanju globalnih dešavanja“.
Pošto su dve vodeće stranke izjednačene u nedavnim anketama, a analitičari predviđaju da nijedna ne bi imala jasnu većinu u Parlamentu od 90 članova, što bi manje stranke pretvorilo u odlučujuće, ishod je „potpuno neizvestan, što nije ništa neobično za Sloveniju, jer je biračko telo uvek bilo polarizovano“, rekao je Uhan.
Podele su dodatno pojačale tvrdnje, piše AP, da je niz tajnih video snimaka koji prikazuju navodnu korupciju povezanu sa vladom imao za cilj da utiče na birače, a tvrdi se da su Janšina stranka i privatna, strana agencija povezane sa snimcima.
Janša je priznao da je imao kontakte sa savetnikom izraelske privatne obaveštajne agencije „Black cube“, ali je negirao mešanje u izbore.
AP podseća da je ta kompanija kojom upravljaju dva bivša izraelska agenta obaveštajne službe, bila uključena i u tajnu operaciju u ime amričkog filmskog mogula Harvija Vajnstina da bi se diskreditovali njegovi tužioci.
Janša se suočio sa optužbama za suzbijanje medijskih sloboda i podrivanje vladavine prava u Sloveniji tokom svog poslednjeg mandata 2020-22. godine. On je napao Golobovu vladu kao „kriminalni sindikat“ i obećao da će „vratiti“ zarobljenu državu, piše AP.
S druge strane, bivši menadžer energetske kompanije, 59-godišnji Golob i njegova stranka su 2022. godine viđeni kao nova nada za razočarane birače. Međutim, vladu su od tada potresli niz rekonstrukcija, problemi sa reformom zdravstvene zaštite i česte promene poreske politike koje su odražavale atmosferu nedoslednosti.
Na međunarodnom nivou, navodi AP, Golobova vlada je zauzela snažno propalestinski stav, priznavši palestinsku državu 2024. godine i zabranivši ulazak visokim izraelskim zvaničnicima.
Janša je, s druge strane, proizraelski nastrojen i snažno je kritikovao priznavanje Palestine.
