Države članice Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) su danas postigle konsenzus o Jedinstvenom budžetu Organizacije za 2026. godinu čime se okončava petogodišnji zastoj od poslednjeg usvojenog budžeta 2021. godine.
OEBS, čije je sedište u Beču, saopštio je da je usvajanje budžeta, koji osigurava kontinuirano sprovođenje sveobuhvatnog bezbednosnog mandata te organizacije, postignuto posle „opsežnih konsultacija među državama učesnicama i odražava njihovu posvećenost Organizaciji“.
Predsedavajući OEBS, koji se menja na godišnjoj osnovi, što je sada Švajcarac Injacio Kasis, u saopštenju iz Berna je naglasio: „Postizanje jednoglasnosti o ovom budžetu pokazuje zajedničku spremnost da se nađe kompromis i da se s poverenjem gleda u budućnost. To potvrđuje da, čak i u vremenima povećanih tenzija, OEBS ostaje platforma gde dijalog donosi rezultate i gde kolektivne odluke jačaju našu sposobnost delovanja. Time se takođe unapređuje centralni prioritet švajcarskog predsedavanja OEBS-om“.
Budžet će „očuvati operativnu efikasnost Organizacije, uz istovremeno prepoznavanje potrebe za reformama da bi se osiguralo održivo finansiranje i dugoročni uticaj“, piše u saopštenju iz Beča.
Ukazuje se, međutim, da će „smanjenje ukupnog budžeta neizbežno uticati na broj zaposlenih u svim izvršnim strukturama. Od približno 2.000 zaposlenih, više od 100 će morati da napusti Organizaciju“.
Generalni sekretar OEBS-a Feridun H. Sinirlioglu, iz Turske je rekao da „današnja odluka pruža važan signal: Ona osigurava da će Organizacija nastaviti da ispunjava očekivanja, ali takođe zahteva teška prilagođavanja. Duboko sam zahvalan kolegama pogođenim ovim promenama na njihovoj posvećenosti i službi OEBS-u, često u izazovnim okruženjima. S pažnjom i dostojanstvom koje zaslužuju podržaćemo ih kroz ovu tranziciju.
OEBS u saopštenju poručuje da će „nastaviti da služi kao ključna platforma za dijalog, podržavajući rešavanje i sprečavanje sukoba, terenske operacije i demokratske procese širom svog regiona, sa efikasnošću i delotvornošću u srži svog rada. Ovaj reformski budžet osposobljava OEBS da ispuni taj mandat“.
OEBS je najveća regionalna bezbednosna organizacija na svetu, sa 57 država učesnica iz Evrope, Severne Amerike i Azije – od Vladivostoka do Vankuvera, kako sama kaže o sebi. Fokusira se na sveobuhvatnu bezbednost kroz politički dijalog, sprečavanje sukoba, ljudska prava i izgradnju demokratskih institucija.
Formirana tokom Hladnog rata Završnim aktom konferencije u Helsinkiju 1975. godine, deluje kao platforma za dijalog Istoka i Zapada radi negovanja stabilnosti i poverenja.
Kao decentralizovano telo, sastoji se od Sekretarijata koji je u Beču, od specijalizovanih institucija, 12 terenskih operacija – kakve su u Srbiji i na Kosovu, kao i Parlamentarne skupštine OEBS-a. Specijalizovane institucije su Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) čije je sedište u Varšavi, Predstavnik za slobodu medija (RFOM), Visoki komesara za nacionalne manjine.
OEBS sprovodi posmatranje izbora, prati ljudska prava, promoviše slobodu medija, kontroliše oružje i upravlja pitanjima životne sredine i ekonomije.
