Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je danas da su u Srbiji reforme vezane za proces pristupanja EU značajno usporene ili unazadjene, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije i naglasio da politika gledanja kroz prste i forsiranje stabilnosti kao alibija, od nekih evropskih aktera, nije donelo rezultate, već je zemlju samo udaljilo od članstva.
Pedstavljajući svoj godišnji izveštaj o Srbiji na Spoljnopolitičkom odboru (AFET) Evropskog parlamenta u Briselu, Picula je ocenio da je „slika medijske situacije zastrašujuća“, da bez primene preporuka ODIHR izbori ne mogu biti pošteni.
„Od prošlog izveštaja do danas stanje se dodatno pogoršalo, situacija je izrazito polarizovana i puna tenzija, ukupni tempo pristupanja već godinama stagnira“, rekao je Picula predstavljajući godišnji izveštaj o Srbiji.
Picula je ocenio da je „to posledica ograničenog napretka u dijalogu sa Kosovom, kontinuiranog nedostatka uskladjenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, opštim nedostatkom istinske političke volje za napredovanjem, čestom retorikom protiv zvaničnika EU, pogoršanjem uslova za slobodan rad medija i civilno društva, kao i ignorisanja preporuka za reofrmu izbornog procesa“.
On je istakao da strateško opredeljenje Srbije za članstvo u EU „treba da bude konzistentno nasuprot jačanju zavisnosti od trećih zemalja, što dodatno komplikuje odnose sa EU“.
„Deklarativna opredeljenost u ovim okolnostima se više ne može uzimati kao ozbiljna, politika gledanja kroz prste i forsiranje stabilnosti kao alibija od strne nekih evropskih aktera nisu doneli rezultate u transformaciji Srbije već su je samo udaljili od članstva“, naglasio je.
Picula je ukazao da Srbija ističe članstvo u EU kao strateški cilj, što često nema potvrdu u praksi.
„Poslednji izveštaj Evropske komisije je jasno naznačio kontinuirano demokratsko nazadovanje, stagnaciju u reformi vladavine prava i sve veći jaz izmedju deklarisanog strateškog cilja o članstvu u EU i političke prakse“, rekao je.
Dodao je da izborno zakonodavstvo i dalje beleži ozbiljne nedostatke i naglasio da je “ jasno da bez promena i potpune implepmentacije preporuka ODIHR sledeći izbori ne migu biti pošteni“.
Picula je rekao i da su predstojeći lokalni izbori u deset mesta u Srbiji „još jedan primer brojnih demokratskih deficita“.
Ocenio je da su nedavne izmene ključnih pravosudnih zakona „neprihvatljiv skok unazad u pristupnom procesu i težak udarac nezavisnosti pravosudja“.
Podsetio je da je Evropski parlament prošle godine rezolucijom zatražio potpuno i transprentno pravno postupanje kako bi svi odgovorni za tragediju u Novom Sadu 1. novembra 2024. bili privedeni pravdi u skladu sa vladavinom prava.
Oštro je osudio nasilje, represiju primenu sile protiv demonstranata, proizvoljna hapšenja, uznemiravanje opozicije, aktivista, predstavnika civilnog društva, novinara.
Takodje je kritikovao konstantne napade na akademske slobode i autonomiju.
Podsetio je da je normalizacija odnosa sa Kosovom jedan od ključnih koraka u pristupanju EU i da se od Beograda očekuje da ispuni svoj deo obaveza.
Ukazao je na važnost dobrosusedskih odnosa, rešavanje pitanja nestalih, saradnju u procesuiranju ratnih zločina.
Rekao je i da je jedna od funkcija EP nadzor nad fondovima EU, u šta spada i instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan. „Upitno je koliko je ova stagnacija i nazadovanje Srbije komplementarno sa isplatom iz fonda za Plan rasta“, dodao je.
Predstavljajući nacrt izveštaja koji će u procesu usvajanja biti dopunjavan amandmanima, Picula je rekao i da u Srbiji „nažalost i daje dominira retorika protivljenja i omalovažavanje EU uz kontinuirane i toksične dezinformacije“, podsetivši da su poslanici EP verbalno napdanuti tokom nedavne misije u Beogradu, kao i da visoki srpski zvaničnici „lansiraju ničim utemeljene optužbe“ da EU i zemlje članice podstiču ili podržavaju „obojenju revoluciju“ u Srbiji.
Picula je ocenio da je „slika medijske situacije zastrašujuća u protekloj godini na više nivoa“, snažno osudio esklaaciju nasilja i zastrašivanja novinara.
„Sloboda izražavanja je pod sve jačim pritiscima. Dok REM odavno ne funkcioniše, dok provladini mediji i maligni tabloidi održavaju kult ličnosti, jačaju pokušaji eliminacije preostalih nezavisnih medija“, rekao je.
