„Gimnazija smo mi, a ne oni“ – protest maturanata i studenata u Lazarevcu

Okupljenima su se obratili učenici i učenice lazarevačke gimnazije, studenti i organizatori protesta, a centralni deo skupa obeležio je emotivan i snažan govor studentkinje Isidore Tripković.

„Danas nije običan dan“ – govor maturantkinje Isidore Tripković:

„Dragi sugrađani,
Danas nije običan dan. Danas je 11. novembar, dan kada se prisećamo onih koji su svoje živote dali za slobodu, za dostojanstvo, za budućnost koja nam je obećana.
A baš danas, dok mislimo o toj žrtvi, suočavamo se sa porukom koja zvuči hladno i jednostavno: da se i ono što nas definiše može prodati.
Zgrada Generalštaba nije samo kamen i malter. To je svedočanstvo, rana i opomena. To je mesto koje nosi sećanja i pouke. Ako dozvolimo da se i ono pretvori u profit, ako prodamo sećanje zbog dnevnica ili ličnih interesa, šta onda ostaje od nas?
Ne govorimo to iz besa, već iz odgovornosti.
Moramo da ustanemo. Moramo da se probudimo. Moramo da se pobunimo, ali bez nasilja. Nasilje razara ono što želimo da sačuvamo. Želimo samo da ljudi shvate koliko smo loše i koliko moramo da se borimo za pravdu, dostojanstvo i istinu.
Ne želimo podelu. Ne želimo “mi” protiv “njih”. Ne sme više da postoji mi i oni, mora postojati samo MI.
Moramo da se udružimo, da stanemo jedni uz druge, da ne dozvolimo da novac zatvori oči pred zlom. Ne postoje pare koje mogu da zataskaju toliko zlo, niti dnevnica koja može opravdati prodaju države i sećanja.
Ovde smo da podsetimo, dostojanstveno. Da kažemo da sećanje nije roba. Žrtva nije valuta. Naša budućnost nije tema za pregovore iza zatvorenih vrata.
Budimo glas onih koji ne mogu da budu ovde. Budimo zajednica koja štiti svoju istoriju i svoju decu. Ustanimo zajedno, ne da rušimo, već da gradimo ono što je ispravno. Nema podele!”

„Mi smo gimnazijalci. Zahtevamo da se prema nama tako i ponašaju“

U drugom delu protesta, okupljenima su se obratili učenici koji su otvoreno govorili o uslovima u svojoj školi, gimnaziji u Lazarevcu, kao i o postupcima direktorice Dragane Trebotić Pavlović. U govoru su izneli niz konkretnih primedbi na vođenje škole, stanje u prostorijama i ponašanje uprave prema učenicima i profesorima.

„Dragi sugrađani, hvala vam što ste ponovo odazvali našem pozivu. Pre nego što pređemo na stvar, želimo nešto da vam kažemo. Naš utisak je da smo svi mi za ovih godinu dana postali nešto više od ljudi koji žive u istom gradu. Postali smo saborci. Zajedno smo u borbi koju vodimo protiv korumpiranog sistema već skoro godinu dana – u borbi koja i dalje traje, i koja neće prestati sve dok Srbija ne postane zemlja vredna svoje istorije. Zemlja u kojoj pravda i poštenje postoje, od koje uređene države ne beže, u kojoj će svako dete moći da odrasta i živi i da mu se nikada ne javi potreba da iz nje ode.
Svi dobro znamo prepreku u ostvarivanju ovog cilja. Mi, deca, ne možemo da uspemo sami. Potrebni ste nam vi – oni koji svoj lik, obraz i glas ne prodaju ni po koju cenu. Samo zajedno možemo oterati ovo zlo koje nas uporno, već decenijama guši.
Direktorka naše gimnazije, vama već dobro poznata Dragana Trebotić Pavlović, žena je kojoj se u pogledu oslikava mržnja, iz čijih usta izlazi samo iskrivljena slika pravde, jer u njoj nema ni svetlosti ni savesti. Njena mržnja bezbroj puta je bila uperena u nas učenike i u naše profesore. U školi nema zavesa, klime ne rade, nema sapuna ni papira. A pare? Gde su pare?
Profesorka koja vređa učenike godinama ostaje na svom mestu, jer – inspekcija ništa ne vidi. Učenici prirodnog smera nemaju obavezne vežbe iz hemije. U školu se uvodi osoba koja više nije zaposleni – a direktorka ne zna zašto. Profesori koji su u štrajku ne dobijaju platu iako rade. A prostor škole se odbija ustupiti studentima koji su pešačili do Beograda.
Mi ne napadamo ničiji privatni život. Mi smo gimnazijalci. Zahtevamo da se prema nama u skladu sa tom titulom i ponaša.
Dragana Trebotić Pavlović je na poziciji samo zato što ispunjava sve što joj se zada. Trpi, ćuti, prodaje obraz zarad političke lojalnosti. Zapamtite joj ime, jer ovakvi ljudi ne smeju ostati zaboravljeni. Oni su pijuni režima. Gimnazija smo mi – a ne oni.”

Policija ispred stranačkih prostorija

U vreme protesta, građani su primetili i prisustvo policije u glavnoj ulici u Lazarevcu, u blizini prostorija SNS-a. Za razliku od ranijih dešavanja, policija nije bila raspoređena ispred samih prostorija, već ispred obližnje banke.

Organizatori protesta poručuju da ostaju dosledni nenasilnim metodama borbe i da neće odustati dok se zahtevi ne ispune – kako u školi, tako i u društvu.