Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je večeras da je politička realnost u Srbiji izuzetno složena već duže vreme, pogotovo u poslednjih šest meseci. Predstavljajući izveštaj o Srbiji u Evropskom parlamentu, koji će se sutra izjasniti o tom dokumentu, Picula je kazao da je pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je život izgubilo 16 osoba, postao simbol korupcije, nepotizma i neadekvatnih kontrolnih mehanizama koji bi morali da štite građane.
„Danas raspravljamo o situaciji u državi u kojoj izborno zakonodavstvo ima ozbiljne nedostatke. Mediji uglavnom nisu slobodni i dostupni svima, i u kojoj Regulatorno telo za elektronske medije ne funkcioniše“, rekao je Picula.
Picula je naveo i da u Srbiji pravosuđe selektivno deli pravdu, a oni koji ukazuju na javne probleme izlažu se napadima. Pomenuo je da se privatni podaci demonstranata objavljuju javno, protiv njih se koriste ilegalna sredstva koja potom istražuju ruske službe, građani Evropske unije (EU) se proteruju iz zemlje zbog statusa na društvenim mrežama, a zemlje članice EU se optužuju da stoje iza takozvane „obojene revolucije“.
Prema njegovim rečima, Srbija odbija usklađivanje sa geopolitičkim opredeljenjem EU i uvođenjem sankcija Rusiji, dok se glasanje u Ujedinjenim nacijama o ratu u Ukrajini opravdava kao greška. Uprkos određenom napretku, pre svega u području klastera konkurentnosti i inkluzivnog rasta, Srbija se, kako je rekao, još uvek suočava sa velikim preprekama koja mora prevladati. To se odnosi na poboljšanje unutrašnjeg dijaloga, vladavinu prava, borbu protiv korupcije, postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU.
Picula je poručio i da ekonomski podaci, iako poboljšani, ne mogu biti jedino merilo uspeha, jer i EU nije samo zajedničko tržište. Prema njegovim rečima, često se ekonomski rad temelji na netransparentnim ugovorima koji se izuzimaju iz primene Zakona o javnim nabavkama, a imaju i određeni politički uticaj.
„Na vidiku nema potrebnih reformi ključnih za uspešan evropski put“
Osvrćući se na pripreme predsednika Srbije Aleksandra Vućića za odlazak u Moskvu na obeležavanje Dana pobede, Picula je rekao da dok Vučić planira nove energetske sporazume sa Rusijom, na vidiku nema potrebnih reformi ključnih za evropski put.
„Zaista neuverljivo zvuče izjave lidera Srbije o formalnoj posvećenosti evropskim integracijama, dok ove nedelje planira put u Moskvu i nove energetske sporazume s Rusijom, a na vidiku nema potrebnih reformi ključnih za uspešan evropski put. Na kraju krajeva, pristupanje EU pre svega odgovornost je zemlje članice, a ne alibi kojim se izbegava vlastita odgovornost za probleme u državi“, rekao je Picula.
Govoreći o studentima koji trče do Brisela, Picula je kazao da ceni njihovu požrtvovanost i borbu dodajući da njihove poruke čuje jasno od samog početka i da u izveštaju naglašava iste ciljeve za koje se i oni zalažu.
„Budući da oni kao mladi ljudi predstavlju budućnost svoje zmelje, odnos vlasti prema njima govori puno više nego bilo koji stranački programi o budućnosti“, naglasio je Picula.
Picula je ocenio da odgovornost za stanje u Srbiji ima i EU, iako manju.
„Od političkih poruka s vrha o napretku vladavine prava, bilateralnih trgovinskih sporazuma najvećih članica, do veoma niskih stopa ulaganja evropskog novca tamo gde donosi najveću transformacijsku korist, jačanje pravosuđa i borbu protiv korupcije“, pomenuo je Picula.
On je poručio da će Evropski parlament kao institucija ostati najglasniji zagovornik proširenja EU, ali da je potrebno da to bude zasnovano na zaslugama, stvarnim reformama i jasnoj usklađenosti sa evropskim vrednostima i geopolitičkim pozicijama EU.
Kos: Izbor Saveta REM ključni korak
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je večeras u Evropskom parlamentu da je Evropska unija (EU) predana da podrži Srbiju na putu ka članstvu, ali je potrebno da Beograd obavi ključne reforme, koje i studenti i građani traže već pet meseci.
Pominjući nedavnu posetu Beogradu, gde je razgovarala sa političkim liderima, organizacijama civilnog društva i studentima, Marta Kos je rekla da je svima prenela jednu istu poruku – da je trenutak za proširenje EU i da je ovo istorijska prilika, ali da EU očekuje od Srbije konkretne rezultate u borbi protiv korupcije, u obezbeđenju vladavine prava, nezavisnosti sudstva i slobode medija, kao i izborne reforme koje će osigurati poverenje građana u sistem.
Kao „ključni korak u obnovi poverenja“ i put za „izlazak iz stranputice“, Marta Kos navela je izbor Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ističući da u taj proces treba uključiti sve relevatne aktere.
„Moramo ujediniti ponovo sve političke učesnike, civilno društvo, sve zajedno kako bi ostvarili sve obaveze na koje se Srbija obavezala prošlog decembra, a to je izbor REM, usvajanje ostalih medijskih zakona i preporuka za reformu sudstva“, poručila je Marta Kos.
„Obustaviti zastrašivanje koje nije način na koji se funkcioniše u EU“
Marta Kos naglasila je da su reforme upravo ono što studenti i građani zahtevaju na protestima već pet meseci i da su ključne ne samo za srpski napredak na putu ka EU, već su imperativ za izlazak iz političke krize i podela u društvu. Stoga je civilnom društvu potrebno obezbediti prostor za delovanje, te obustaviti zastrašivanje koje nije način na koji se funkcioniše u EU, kazala je ona, posebno pozdravljajući studente u blokadi u Srbiji.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je večeras da je politička realnost u Srbiji izuzetno složena već duže vreme, pogotovo u poslednjih šest meseci. Predstavljajući izveštaj o Srbiji u Evropskom parlamentu, koji će se sutra izjasniti o tom dokumentu, Picula je kazao da je pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je život izgubilo 16 osoba, postao simbol korupcije, nepotizma i neadekvatnih kontrolnih mehanizama koji bi morali da štite građane.
Prvi izveštaj Tonina Picule o Srbiji pred poslanicima Evropskog parlamenta
Šta piše u izveštaju koji je Evropski parlament usvojio o Srbiji
„Ponuda srpskom narodu“: Tri poruke Marte Kos
„Danas raspravljamo o situaciji u državi u kojoj izborno zakonodavstvo ima ozbiljne nedostatke. Mediji uglavnom nisu slobodni i dostupni svima, i u kojoj Regulatorno telo za elektronske medije ne funkcioniše“, rekao je Picula.
Picula je naveo i da u Srbiji pravosuđe selektivno deli pravdu, a oni koji ukazuju na javne probleme izlažu se napadima. Pomenuo je da se privatni podaci demonstranata objavljuju javno, protiv njih se koriste ilegalna sredstva koja potom istražuju ruske službe, građani Evropske unije (EU) se proteruju iz zemlje zbog statusa na društvenim mrežama, a zemlje članice EU se optužuju da stoje iza takozvane „obojene revolucije“.
Prema njegovim rečima, Srbija odbija usklađivanje sa geopolitičkim opredeljenjem EU i uvođenjem sankcija Rusiji, dok se glasanje u Ujedinjenim nacijama o ratu u Ukrajini opravdava kao greška. Uprkos određenom napretku, pre svega u području klastera konkurentnosti i inkluzivnog rasta, Srbija se, kako je rekao, još uvek suočava sa velikim preprekama koja mora prevladati. To se odnosi na poboljšanje unutrašnjeg dijaloga, vladavinu prava, borbu protiv korupcije, postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU.
Picula je poručio i da ekonomski podaci, iako poboljšani, ne mogu biti jedino merilo uspeha, jer i EU nije samo zajedničko tržište. Prema njegovim rečima, često se ekonomski rad temelji na netransparentnim ugovorima koji se izuzimaju iz primene Zakona o javnim nabavkama, a imaju i određeni politički uticaj.
„Na vidiku nema potrebnih reformi ključnih za uspešan evropski put“
Osvrćući se na pripreme predsednika Srbije Aleksandra Vućića za odlazak u Moskvu na obeležavanje Dana pobede, Picula je rekao da dok Vučić planira nove energetske sporazume sa Rusijom, na vidiku nema potrebnih reformi ključnih za evropski put.
ADVERTISING
„Zaista neuverljivo zvuče izjave lidera Srbije o formalnoj posvećenosti evropskim integracijama, dok ove nedelje planira put u Moskvu i nove energetske sporazume s Rusijom, a na vidiku nema potrebnih reformi ključnih za uspešan evropski put. Na kraju krajeva, pristupanje EU pre svega odgovornost je zemlje članice, a ne alibi kojim se izbegava vlastita odgovornost za probleme u državi“, rekao je Picula.
Govoreći o studentima koji trče do Brisela, Picula je kazao da ceni njihovu požrtvovanost i borbu dodajući da njihove poruke čuje jasno od samog početka i da u izveštaju naglašava iste ciljeve za koje se i oni zalažu.
„Budući da oni kao mladi ljudi predstavlju budućnost svoje zmelje, odnos vlasti prema njima govori puno više nego bilo koji stranački programi o budućnosti“, naglasio je Picula.
Picula je ocenio da odgovornost za stanje u Srbiji ima i EU, iako manju.
„Od političkih poruka s vrha o napretku vladavine prava, bilateralnih trgovinskih sporazuma najvećih članica, do veoma niskih stopa ulaganja evropskog novca tamo gde donosi najveću transformacijsku korist, jačanje pravosuđa i borbu protiv korupcije“, pomenuo je Picula.
On je poručio da će Evropski parlament kao institucija ostati najglasniji zagovornik proširenja EU, ali da je potrebno da to bude zasnovano na zaslugama, stvarnim reformama i jasnoj usklađenosti sa evropskim vrednostima i geopolitičkim pozicijama EU.
Kos: Izbor Saveta REM ključni korak
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je večeras u Evropskom parlamentu da je Evropska unija (EU) predana da podrži Srbiju na putu ka članstvu, ali je potrebno da Beograd obavi ključne reforme, koje i studenti i građani traže već pet meseci.
Pominjući nedavnu posetu Beogradu, gde je razgovarala sa političkim liderima, organizacijama civilnog društva i studentima, Marta Kos je rekla da je svima prenela jednu istu poruku – da je trenutak za proširenje EU i da je ovo istorijska prilika, ali da EU očekuje od Srbije konkretne rezultate u borbi protiv korupcije, u obezbeđenju vladavine prava, nezavisnosti sudstva i slobode medija, kao i izborne reforme koje će osigurati poverenje građana u sistem.
Kao „ključni korak u obnovi poverenja“ i put za „izlazak iz stranputice“, Marta Kos navela je izbor Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ističući da u taj proces treba uključiti sve relevatne aktere.
„Moramo ujediniti ponovo sve političke učesnike, civilno društvo, sve zajedno kako bi ostvarili sve obaveze na koje se Srbija obavezala prošlog decembra, a to je izbor REM, usvajanje ostalih medijskih zakona i preporuka za reformu sudstva“, poručila je Marta Kos.
„Obustaviti zastrašivanje koje nije način na koji se funkcioniše u EU“
Marta Kos naglasila je da su reforme upravo ono što studenti i građani zahtevaju na protestima već pet meseci i da su ključne ne samo za srpski napredak na putu ka EU, već su imperativ za izlazak iz političke krize i podela u društvu. Stoga je civilnom društvu potrebno obezbediti prostor za delovanje, te obustaviti zastrašivanje koje nije način na koji se funkcioniše u EU, kazala je ona, posebno pozdravljajući studente u blokadi u Srbiji.
„Moramo zajedno raditi kako bismo bili otporni na dezinformacije i manipulacije koje oslabljuju društveno tkivo i umanjuju demokratsko poverenje“, rekla je Marta Kos.
Napominjući da članstvo u EU znači benefite, ali i odgovornost i posvećenost zajedničkim vrednostima, Marta Kos istakla je da se to odnosi i na spoljnu politiku i poručila da se „u vreme ruske agresije na evropski kontinent ne može nastaviti interakcija sa Rusijom kao da se ništa nije dogodilo“.
„Ćutanaje dovodi u pitanje sama načela koja su ključna za sigurnost i mir, a to su i ključne vrednosti EU. Suočeni smo sa velikim izazovima i sa njima se možemo nositi samo zajedno“, poručila je ona.
Marta Kos naglasila je i važnost dijaloga Beograda i Prištine, kao i konstruktivne politike u regionu. Ponovila je spremnost EU da se zajedno sa Srbijom uhvati u koštac sa „velikim izazovima“ na putu ka „zajedničkoj budućnosti“.
„Želimo demokratsku i prosperitetnu Srbiju u okviru EU“, poručila je ona, ističući da je to bila i vizija ubijenog srpskog premijera Zorana Đinđića, koji je sanjao o Srbiji koja bi bila u porodici demokratskih i razvijenih evropskih država, te da u tom smislu očekuje i podršku Evropskog parlamenta.
