Dok kurirskim službama kod nas značajno rastu prihodi usled uvećanog obima posla, sve više privrednika se žali da im se gomilaju troškovi zbog neisporučenih pošiljaka. Iz sektora odgovaraju da su pritužbe na kvalitet dostave preuveličane i da kao i svako tržište u razvoju, i ovo mora da preboli dečje bolesti. Koliko je i kakvo tržište dostave u Srbiji ilustruje i podatak da kompanija Amazon u Beču za jedan dan isporuči pošiljaka kao cela Srbija, prenosi N1.
Prema poslednjem dostupnom izveštaju Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) za 2023. godinu, obim dostave pošiljaka u Srbiji povećao se za skoro 44 odsto, dok su prihodi u toj delatnosti porasli za više od 32 procenta. Iako se izveštaj RATEL-a za 2024. očekuje tek sredinom tekuće godine, procenjuje se da će rezultati koje su lani ostvarila preduzeća za ovu vrstu usluga daleko nadmašiti one iz 2023, piše magazin Biznis i finansije.
Razlog je ulazak kineske kompanije Temu na srpsko tržište. Poznavaoci prilika kažu da je od jula prošle godine u Srbiju dnevno ulazilo po 40.000 paketa ovog kineskog onlajn trgovca, da bi se kasnije taj broj ustalio na oko 30.000. Toliko povećanje obima posla nije palo samo na pleća domaćih kurirskih službi, već se prelilo i na korisnike kroz lošiji kvalitet usluga, iako malo ko o tome hoće javno da priča.
Ovu industriju je pogurao i rast kupovina preko interneta.
Prošle godine bilo ih je više od 80 miliona, što je rast od skoro 40 odsto i za te namene je potrošeno oko 2,3 milijarde evra, podaci su NBS
RATEL u svom izveštaju ocenjuje da je tržište ekspres usluga u Srbiji oligopolističko, jer pet poštanskih operatera realizuje skoro 98 odsto prometa. Na to je ranije ukazala i Komisija za zaštitu konkurencije, u analizi o tržištu ostalih poštanskih usluga u periodu od 2019. do 2021. godine. Iako je od posmatranog perioda prošlo nekoliko godina, ne bi se reklo da se stanje na tržištu drastično promenilo, jer nije bilo ulazaka novih, većih igrača.
Državni Post expres i dalje je na čelnoj poziciji po učešću u prihodu i dobiti, slede Dexpress koji je možda malo odskočio zahvaljujući tome što ga je u međuvremenu preuzela onlajn platforma Shopster, zatim Aksexpress, Bexexpress i City express.
Prema proračunu Komisije, četiri najveća igrača na tržištu imala su udeo od preko 80 odsto, što ukazuje na visoku koncentraciju. Iako je Komisija procenila da nema dominantnog učesnika na tržištu, upozorila je da je državni Post express povlašćen jer je oslobođen PDV-a.
Ipak, tržište se menja i ima još prostora za nove igrače, ocenjuju u eCommerce Asocijaciji Srbije.
„Došlo je do velikog pomaka u tom segmentu usluga u poslednjih četiri-pet godina. Kupci očekuju isporuku brzo, zato se pojavljuju i Wolt i Glovo koji dopunjuju segment dan za dan isporuka ili isporuka u naredna dva sata. Pre četiri godine nismo imali nijednu firmu za paketomate, danas imamo tri. Ušao je na tržište GLS, velika međunarodna služba za isporuku, koja radi dostavu do kupaca ali i druge stvari u oblasti logistike“, kaže za B&F Ivan Tanasković, direktor eCommerce Asocijacije Srbije.
Vlasnica izdavačkog preduzeća koja preko kurirskih službi pretplatnicima dostavlja mesečnik koji štampa kaže da je situacija gora nego pre desetak ili petnaest godina. Tada je isporuka od danas za sutra bila uobičajena stvar, dok je sada Pošta Srbije to produžila na čak sedam dana. Sa privatnim operaterima je to i po dve nedelje. Svi kubure sa ljudima. Kurirske službe za kuririma, pošta sa poštarima. A usluga je sve lošija.
Najveći problem je što neki korisnici dobiju primerak a neki ne, pri čemu je dokazivanje zbog čega plaćena pošiljka nije stigla na željenu adresu mukotrpno i potpuno jalovo. Pošta Srbije se pravda da nema dovoljno ljudi, a njene službe prebacuju odgovornost jedna na drugu. Za vlasnicu izdavačke kuće to je dupli trošak, jer se novi primerak šalje preporučeno i po dvostruko višoj ceni. Onda je skuplja dara nego mera, jer samo troškovi slanja premašuju cenu časopisa. Vrhunac bezobrazluka bila je po njenim rečima odluka Pošte da uredno ispostavi fakturu a zatim i opomenu za usluge koje nikada nisu izvršene jer su poštari bili u štrajku.
Ivan Tanasković, međutim, smatra da se problemi sa dostavom pošiljki preuveličavaju. Naime, podaci koji nisu javni ali su dostupni zainteresovanim stranama, firmama koje koriste usluge dostave i preduzećima koja vrše te usluge, pokazuju da se neisporučene pošiljke mere u promilima u odnosu na ukupan broj isporuka. Druga je stvar, kaže Tanasković, što se uvek mnogo više komentariše jedan negativan primer, nego sto pozitivnih.
Da je potrebno više razumevanja na obe strane smatra i direktorka logistike i onlajn prodaje N Sporta Dijana Filipović. Ona je na nedavnoj konferenciji Retail horizons u Beogradu kazala da je i na njima, kao trgovcima, da krajnjem kupcu približe probleme koje ima kurirska služba kako bi isporučila proizvod na vrata.
„Svako od nas želi da dobije proizvod na kućnu adresu, ali to nekada zaista nije moguće“, kaže Filipović.
Koliko je tolerancije u tom smislu potrebno?
Vlasnica jednog razvijenog onlajn šopa za B&F kaže da kvalitet usluge veoma varira čak i kod istih pružaoca usluga. „Ako je naš stalni kurir na bolovanju ili odmoru, eto problema u najavi. Mi u firmi imamo procedure. Ako kurir ne dođe do 15 časova zovemo ga, ako se ne javi zovemo kontrolora, ako se ne javi on, zovemo upravnika. Dobiti korisničku službu na zvaničnim kontaktima nekad je nemoguća misija, ali kada se uputi zvanična reklamacija putem mejla, onda se stvari polako i reše“.
Ona napominje da rade sa svim najvećim kurirskim službama i sa Poštom uglavnom imaju pozitivna iskustva, izuzimajući povremene štrajkove koji traju i više nedelja, veliku fluktuaciju radne snage i ad hoc poskupljenja. DHL pruža visok kvalitet usluga, a kako na našem tržištu nema ravnopravnog konkurenta drži i jako visoke cene. Naša sagovornica smatra da se u uslovima značajno veće potražnje od ponude za ovom vrstom usluge, cene donekle mogu i razumeti. Međutim, razumevanja ponestaje kada dostavljač probije garantovane i plaćene rokove isporuke, pa se usluga od danas za sutra produži za tri ili pet dana. Ili pošiljka nikada ne stigne. A sve to utiče na rast troškova i preliva se na poslovanje.
Iako se privreda žali na visoke cene kurirskih službi, podaci konsultantske kuće PwC pokazuju da su one kod nas niže nego u celoj jugoistočnoj Evropi, osim za usluge dostave direktno do paketomata. Treba, ipak, istaći da je ovo analiza u apsolutnim iznosima i da nije prilagođena prihodima po glavi stanovnika, niti prosečnim primanjima.
Da ima i onih koji su zadovoljni saradnjom sa dostavljačima, pokazuje primer Ane Nešić, vlasnice onlajn prodavnice domaće hrane, Ona pohvalno govori o kvalitetu rada jedne manje kurirske službe, koja dostavlja pošiljke samo u Beogradu. Nešić navodi da iako njihovi proizvodi zahtevaju hladni lanac, pojedinačna dostava košta 380 dinara, što je manje od cene najobičnije dostave Pošte Srbije od 420 dinara.
„Niži su nam troškovi dostave, nemamo problema da kuriri neće da dostave hranu do vrata, vraćaju se više puta, može da se promeni adresa“, nabraja Nešić.
Najava dolaska i drugog kineskog onlajn trgovca Shein, o kojoj se šuška u poslovnim krugovima, kao i planovi domaćeg Ananasa navode na zaključak da će se kurirske službe u Srbiji razvijati kako bude odgovaralo velikima.
A koliko je i kakvo tržište dostave u Srbiji ilustruje i podatak koji je na pomenutoj Retail horizons konferenciji izneo Dušan Kovačević, koji je radio za Amazon u Beču a sada razvija dostavu u Ananasu.
„Cela Srbija ima potencijal od 300.000 pošiljaka na dan, mi smo u Beču dnevno radili 250.000 do 300.000 pošiljaka. Jedna firma unutar jednog grada je dostavila pošiljaka koliko celokupna naša država“, rekao je Kovačević.
Samo još da Srbija postane kao Amazon.
